Meso na stolu
Na svoju i vašu žalost sad ovo pišem, naravno kao još živ, dešava se i najboljim. Naime imadoh malo godina jedva spreman za more, švedjanke u kampu (bar švabice) a ja jadan dobih curu zvana AK47. Bilo je to druženje kao nikad do tad (mada mislim da bi bio prijatnije iznenadjen sa onim strankinjama, no nikad nije kasno), ona i ja, msm bila je to ljubav na prvi pogled, cak sam urezao na njenom rukohvatu „Iron Maiden“ čelična djevica ili bar ime benda, imalo je to sve smisla, msm nikog još nije ubila i tako to. Sve je to bilo ok dok smo bili u kasarni, samo je poneki obrok kasnio ponekad, no na liniji se sve promjenilo, da pojasnim, obroci u kasarni su bili normalni, a ovi ovamo lišeni svega ostalog sem ogromne količine vode. Mada moram priznati da to u kombinaciji sa tri dana starim vojničkim hljebom i nije toliko loše, bitno je da se jede. I sve je savršeno funkcionisalo do dana kada smo kutlačom (paljkom) našli komad mesa!!! Ovo je već bio izazov, sledeći dan smo se pripremili, dakle čovjek je to ručno morao provjeriti, morali smo da izaberemo jednog od tri (po toliko nas je bilo u rovu), Bobo je bio najveća picajzla, samim tim nije bilo čak ni drugog kandidata. Uglavnom smo mi njemu oprali hirurški desnu ruku i pustili ga da traži još tog mesa po manjerci, bilo je to strašno, ispekao je ruku, ništa više nije pronašao, čak ni bolovanje nije dobio. Podjelili smo onaj komad koji smo slučajno dobili. Sjetih se onog crtanog „Meso na stolu“.
