Idemo da čistimo GOVNA
Nekada
davno, u davna sadašnja vremena, na brdovitom Balkanu živjela su
stvorenja jako slična homosapiensu, samo što nisu imala kičmu.
Dešavalo
se to i ranije tokom evolucije, samo je ovo bio obrnuti tok
dogadjaja, neko bi to nazvao i deevolucija. Kada kao narod provedete
nekih okvirno 400 godina bez ratova onda se to zna desiti. Moglo bi
se to nazvao i „ono kad govna isplivaju na površinu“.
U
takvoj situaciji zatičemo Mirka koji voli govna, mislim sve je ovo
personifikacija stanja u kome se on nalazio u tom momentu. Jedino za
čim je on genetski žudio je bio mir i neka govna na vrhu, ima neki
stih koji to opisuje (... mlad organizam, a prihodi niski...), no bio
je to mir serviran stalno, samo sa strahom. Upoznao je on nekada i
Anu, lijepu mladu beskičmenjakinju. Sve im je išlo na ruku a,
zaboravih napomenuti da je strah jedina ozbiljna hrana za
beskičmenjake, tako da su se zajedno bojali.
Mirko
je završio biologiju, a Ana matematiku, do duše tako su se i našli,
mladi i bez kičme, voljeli su oni i da se vole. Ona je obožavala
dijeljenje razlomaka, a on sintezu ćelija. Imali su stančić u kome
su uzgajali svoje amebe, mislim mladunce, joj mene djecu. No kako to
obično i biva uvuče se među njih sumnja, pođe se ponovo (da
naglasim poslije 60 godina) provlačiti priča o reformama
obrazovanja, a sada već niko nije bio na to spreman. Lako bi se oni
navikli da je taj sistem trebao da bude nazadan (kao recimo oni
pokušaji uvođenja onih nekih knjiga od prije 2000 godina), ali ovaj
put je to bilo potpuno drugačije, sada bar što se biologije tiče
trebalo je vratiti knjige samo jedno 200 godina (samo) te pojasniti
djeci isto, ma šta pojasniti, ubijediti.
Mirko
je kontao sad će i ovo prolettjeti, na kraju je, prošao i ovako i
onako, kroz sve reforme obrazovanja relativno bezbolno (ništa se
nije promijenilo), u realnoj verziji šta ima da se sad tu mijenja,
kad su već djeca ista (beskičmenjaci). No, da vidiš pritegli ih
ozbiljno, nema Darvina pa nema Darvina. Mirko i onako nije mogao da
svari taj momenat o majmunima, ali ovaj dio da sad mora on nešto
novo da nauči, zvučalo mu je suludo. Mislim ozbiljan je ovo
beskičmenjak bio, tipa 40ak godina, pa malo li je i sada uči
ponovo, e neš majci!!! Mirkov kum Simo je prije par godina otišao u
Njemačke (možeš ih zvati kako god hoćeš) i prilično mu je dobro
išlo, bar ovaj vidljivi dio (ovo kada dođe ovamo) i jbg sad mi pade
na pamet jos jedna pjesma (...voda holandske bakice...). Mirko i Ana
skontaše da ovde više nema ’ljeba za njih i njihovu djecu. Simo,
kum i jeste, ponudi se da pomogne. Ma sve bi bilo ok samo da je Mirko
imao EU pasoš kao Ana, ali sirotinjo i bogu si teška, Mirko, ma
Mirkan, već šesti put odolijevam (prirastao mi za srce), krene
’nako. Priča naći će on posao gore (naš izraz za sve zemlje
sjevernije od naše), pa će dobiti radnu i tako to. Jbg, prodali su
oni ovde sve što se dalo prodati, čisto da se nemaju gdje vratiti
(nostalgija govno zna biti opasna), a i da mogu tamo da izdrže dok
se ne snađu. Sam dolazak i putovanje bili su zanimljivi, pošto im
je ovo bilo prvo putovanje busom zajedno ikada (prodali sve, EU je
čudo), kum ih naravno nije sačekao (radi čo’ek) i polako. Mirko
kao prvi posao pronalazi jedino deficitarno zanimanje (koje usput i
Simo radi), čistač govana, Ana je spremala stanove. Bar je Mirko
ostao, svoj na svome...
