Sve se nema, a na hemoterapiju se ide???

Nekada davno, u davna sadašnja vremena, na brdovitom Balkanu živjela su stvorenja jako slična homosapijensu, samo što nisu imali kičme. Ma rekao bi ja nisu zanali ni kuda udaraju, ali moje mišljenje nije ni važno, morao sam ponovo početi isto, Balkan je ovo, sva sreća nije balkon, mogao bi se neko i baciti sa njega.

Glavna premisa razmišljanja na Balkanu počinje sa tim „JA sam pametan“,do duše svaka definitivno počinje sa „JA“, tu se mišljenje svoje cjeni iznad svega i svačijeg, konkretno mislim da smo ovde gdje smo isključivo radi toga. Odlazim sa Balkana barem što se ovoga tiče odmah.

Svaki dan slušam pomozimo ovome, pomozimo onome, i sve to ima velikog smisla, samo preživljavanje, super sjajno, a šta da radimo sa pravim vrijednostima, ko li odlučuje šta su one, da li su to godine, pol ili neki kvalitet stvarno ne znam, no činjenica je da se svi žele spasiti, nagon je čudo.

Sad se vraćam na ono „JA“ (mada ja volim da ga zovem „moja guza“), recimo da je to stvarno neko, nešto što se treba spašavati, mi ga od „JA“ ne bi ni vidili, no da li bi i on od „JA“ vidio da nema potrebe za tim, a ako se vratimo na ljudskost, humanizam ili kako god dolazimo do one stare, nikad se ne zna, i malo novije zna! Šta su kriterijumi sem „JA“ veliko je pitanje, kao ona priča o čovjeku što je kriv za smrt miliona ljudi, samo radi toga što je spasio djete (malog Hitlera) od davljenja.

Jedan od kriterijuma bi bio obrazovanje, ne mislim na formalno, nego na suštinsko, msm za poljoprivrednika je dovoljno da zna čitati, sabirati i oduzimati, od formalnog, a treba da zna sve o uzgoju zivotinja, sađenju biljaka sve i to se ne uči u školama nego na terenu, smatram da je formalno obrzovanje jedino bitno da nauči ljude da uče. Jednom prilikom me je Petar (sin) pitao šta je smisao života, ja sam se baš zamislio i sjetih se šta mi je jedan od rijetkih profesora koje sam imao (mislim na one koji su imali šta da kažu) rekao, kaže čoek, nije važno sa čim se baviš bitno je da se trudiš da budeš što bolji u tome, tako da sam ja Petru isto odgovorio.

Da se vratim na pojašnjavanje naslova (skontao sam da jedino naslov ima veze sa svim, u smislu svi tekstove čitaju isključivo radi naslova), dakle svi ćemo da umremo (činjenica), u neka doba svi znamo šta smo napravili i šta bi još mogli da damo u budućnost (Negoš „...Blago onom ko zanavjek živi, imao se rašta i roditi...“) i onda nam fali još dan dva u najgorim patnjama, a sve završili , bar koliko smo mogli, da ne pominjem zelene papire, koje naši potomci treba da opravdaju. U svakom slučaju „JA“ zna ko je i šta je, no daj još malo „JA“, pa neka je i na teret budućnosti, no kad malo boje sagledam većina ljudi je budućnosti ostavila samo kredit koji drugi moraju da vraćaju, i to je donekle zanavjek (bar 30ak godina).

... i ne zaboravite idemo da čistimo govna.